21.11.2017
Kategorije vesti

Naš dopis Vladi Srbije





REPUBLIKA SRBIJA
Vlada Republike Srbije
Aleksandar Vučić, potpredsednik vlade
Lazar Krstić, ministar finansija
Saša Radulović, ministar privrede
Ivan Simič, direktor Poreske uprave


Poštovani,

U nameri da doprinesemo reformi srpske privrede, šaljemo Vam spisak problema koje po našem mišljenju treba hitno rešiti.

- Državni organi trenutno nemaju adekvatan informacioni sistem. Funkcionisanje pojedinačnih rešenja sa vrlo malo izuzetaka je na izuzetno niskom nivou i pored ogromnih sredstava koja se izdvajaju godinama za ovu namenu. Mnogi od tih sistema i dalje ne funkcionišu ili rade veoma loše. Ovo izuzetno opterećuje privredu i sve građane, generiše ogromne gubitke i obesmišljava dobar deo neophodnih reformi. Predlažemo da se hitno formira stručno telo koje bi preuzelo kontrolu nad izradom informacionih sistema svih državnih organa. Treba uraditi analizu postojećeg stanja i što pre napraviti plan konkretnih rešenja.

- Međusobna komunikacija državnih organa po pitanju informacionih sistema ne postoji. Svaka institucija razvija svoje posebno rešenje, koje obično nije kompatibilno sa ostalim rešenjima, a korisnici su prinuđeni da prenose informacije od jedne do druge institucije. Takav pristup je unapred osuđen na neuspeh, jer će pre ili kasnije morati da se menja čitav sistem. Posledice su milionske štete i ogromni problemi kod najbanalnijih funkcija. Primer: problemi kod izdavanja i overe zdravstvenih knjižica; formiranje Registra zaposlenih u javnim službama koji zbog nekompatibilnosti sa evidencijama Poreske uprave duplira izveštavanje o primanjima radnika u javnim ustanovama.

- Aktivni servisi za predaju elektronskih obrazaca još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou i treba ih što pre unaprediti i otkloniti probleme u funkcionisanju. Aktiviranje nedovoljno testiranih ili nefunkcionalnih servisa može napraviti ogromne probleme u praksi (primer Centralnog registra). Tehnička podrška i dokumentacija takođe nije zadovoljavajuća i nije uvek javno dostupna.

- Postoje ozbiljne indicije da su javne baze podataka zloupotrebljene. Na primer, APR zvanično ne omogućava direktan programski pristup svojim bazama podataka, a sa druge strane možete iste te podatke dobiti preko firmi koje nude proveru boniteta ili čak kupiti preko oglasa od privatnih lica. Javne baze podataka su resursi od nacionalnog značaja i neophodno je da se svima omogući korišćenje i to pod istim uslovima.

- Molimo vas da se odmah prestane sa praksom donošenja novih propisa koji se sprovode u nerazumno kratkim rokovima. Na primer, Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana je objavljen 29.05.2013, a primenjuje se od 30.05.2013. U ovakvim rokovima nije moguće doći ni do svih relevatnih mišljenja, a kamoli uraditi odgovarajuću softversku podršku za korisnike.

Stojimo Vam na raspolaganju za sva eventualna pitanja.

Za UPSS,

Nenad Batoćanin, predsednik saveta UPSS

Predlog novog obračuna i evidencije zarada i naknada zarada

PREDLOG NOVOG OBRAČUNA I EVIDENCIJE ZARADA I NAKNADA ZARADA

U narednom tekstu su analizirani osnovni problemi vezani za obračun i evidenciju zarada. Dat je predlog sistema koji podrazumeva samo jedan obrazac za svaku isplatu i samo jedan nalog za plaćanje svih dažbina. Pri tom Poreska uprava ima daleko precizniji mehanizam za kontrolu u odnosu na dosadašnji, a takođe prestaje potreba da banke vrše bilo kakvu kontrolu.

Osnovni problemi sa trenutnim obračunom zarada

Najveći problem sa trenutnim obračunom zarada je previše složen algoritam, sa mnoštvom izuzetaka. Osnovni bruto obračun je vremenom korigovan raznim izuzecima, pri čemu veliki broj firmi i danas koristi nepostojeći neto obračun kao osnovni, a bruto samo za iskazivanje završnih rezultata. Veliki broj takvih firmi su budžetske ustanove kojima su propisane neto zarade čime se potpuno ignoriše zakonski bruto obračun. To stvara niz tehničkih problema prilikom obračuna.

Po svakom obračunu firme su dužne da naprave nekoliko obrazaca (OD, OPJ, razne specifikacije..), pri čemu se neke od njih moraju više puta popunjavati (na primer, OD se popunjava posebno za radnike, posebno za osnivače, porodilje, bolovanja...). Pri tom se na ovim obrascima moraju iskazati i podaci od prethodnih obračuna, što dodatno komplikuje generisanje. Uplate poreza i doprinosa treba usmeravati po opštinama, pa firma sa desetak radnika za svaki obračun mora da popunjava i po dvadesetak naloga za plaćanje.

Na kraju godine svaka firma mora da pravi obimne M4 i PPP obrasce, pri čemu se M4 pravi po datumu obračuna, a PPP po datumu isplate, što izuzetno komplikuje generisanje ako je poslovanje podeljeno po godinama. U suštini, svi obrasci koji se trenutno unose sadrže iste podatke, samo iskazane u različitim formama.

Uz sve to, Poreska uprava na osnovu trenutnih obrazaca nema dovoljno informacija za punu kontrolu obračuna. Na osnovu OD i OPJ se ne može ustanoviti da li je primenjena prava osnovica, da li je dobro poresko oslobođenje i slično. Moguće je samo porediti zbirne podatke iz raznih obrazaca i ustanoviti da li su isti, ali ne i da li su ti podaci ispravni. Trenutna kontrola se svodi samo na kontrolu iskazanog (ne i obračunatog) poreza i poređenje poreza po opštinama sa ukupnim.

Predlog nove organizacije

Osnovna ideja našeg predloga jeste da se firme i Poreska uprava rasterete suvišnih operacija, a da Poreska uprava dobije sve potrebne podatke za potpunu kontrolu obračuna zarada. Pretpostavili smo da se koriste tekući propisi za obračun zarada.

Novi sistem podrazumeva da Poreska uprava oformi posebnu bazu podataka u kojoj bi se našli svi podaci o zaposlenima. Slog takve tabele bi između ostalog sadržao i sledeće podatke:

- Ime i prezime

- Adresa

- Pol

- JMBG

- Datum početka radnog odnosa

- Šifra opštine stana

- Šifra opštine za zdravstveno osiguranje

Firma prilikom prijave radnika predaje Poreskoj upravi i ove podatke, a kasnije može da ih izmeni posebnom prijavom. Potrebno je obezbediti da se ovo može obaviti i nekim e-servisom. Na taj način Poreska uprava u bazi ima ažuran spisak svih zaposlenih u svakoj firmi.

Firma obračunava zarade kao i do sada. Na osnovu obračuna sastavlja sledeći obrazac (prilog 1):

Poreska prijava za isplatu naknada i zarada

Obrazac je sličan OS obrascu i sadrži podatke o svim radnicima i sve osnovne elemente obračuna: bruto, poresku osnovicu, porez, PIO, zdravstveno itd. Podaci se odnose samo za tekuću isplatu (nema kumuliranja prethodnih isplata). U koloni Osnov se upisuje šifra osnova za obračun. Ona se bira iz posebno formirane tabele u kojoj bi se nalazio šifarnik svih mogućih osnova za isplatu zarada i naknada zarada. Na primer:

101 - Isplata zarade

102 - Isplata zarada osnivača

103 - Bolovanje do 30 dana

104 - Bolovanje preko 30 dana

105 - Naknada za prevoz

...

Preko ovog šifarnika bi se takođe rešila i evidencija bolovanja, raznih subvencija i poreskih olakšica (ZSD, ZSP). Posebna šifra bi odgovarala određenoj olakšici, a u odgovarajućim kolonama bi se upisao storno iznos PIO, poreza... Tako bi za jednog radnika bilo upisano više stavki, po svakom osnovu po jedna.

Zbog količine podataka je veoma bitno da se obrazac predaje elektronski. Zato predlažemo jednostavan format koji je dat u prilogu 2. Moguće je koristiti i neki drugi format kao što je JSON ili XML, ali ovakav format se jednostavnije generiše, proverava i analizira.

Na osnovu ovih podataka i javno dostupnih podataka (minimalna osnovica za obračun doprinosa, prosečna bruto zarada, poresko oslobođenje) Poreska uprava može na nivou svakog radnika da proveri obračun. Kada firma preda poresku prijavu, server Poreske uprave proverava prijavu i ukoliko ima grešaka vraća detaljan opis greške. Na primer, greška može biti da „nije ispravno obračunat PIO za radnika Petra Petrovića“.

Ukoliko je poreska prijava ispravna, upisuje se u bazu. Na osnovu prijave, formira se slog za svakog radnika u tabeli obračuna. Na primer:

JM

BG

Šif.

Bruto

Osn.

Por.

PIO

ZDR

Nez

p.

PIO

b.

PIO

p.

ZDR

p.

Nez

Opš.

stan

Opš.

zdrav

Dat.

isplate

Me

Go

276

101

52000

44178

5301

5720

3198

390

5720

3198

390

011

022

31.4.13

04

13

Na ovaj način postoji informacija o svakom pojedinačnom obračunu za svakog zaposlenog. Sada je veoma jednostavno dobiti i podatak o isplati na nivou meseca, pa se može proveriti da li je firma primenila ispravno poresko oslobođenje, minimalnu i maksimalnu osnovicu za doprinose, da li je dobro izračunala svaki element, na nivou svakog radnika. Posle sledeće isplate, za radnika će postojati sledeći slogovi:

JM

BG

Šif.

Bruto

Osn.

Por.

PIO

ZDR

Nez

p.

PIO

b.

PIO

p.

ZDR

p.

Nez

Opš.

stan

Opš.

zdrav

Dat.

isplate

Me

Go

276

101

52000

44178

5301

5720

3198

390

5720


3198

390

011

022

31.4.13

04

13

276

101

17000

9178

1101

2202

1231

150

2202


1231

150

011

022

10.5.13

04

13

Prostim sumiranjem svih podataka u prijavi dobija se ukupno zaduženje za sve poreze i doprinose, što se upisuje kao jedinstveno zaduženje za firmu. Nije potrebno posebno voditi posebne kartice za poreze, PIO, zdravstveno itd, dovoljno je imati samo jednu karticu sa ukupnim zaduženjem. U našem primeru, firma je zadužena sa 193.283 din.

Firma je dalje dužna da po svakom obračunu napravi samo jedan nalog za sve poreze i doprinose i da uplati taj iznos na određeni račun. Banka obezbeđuje Poreskoj upravi podatke o uplatama na taj račun u formi:

<PIB firme> <iznos>

Sada se ova tabela upisuje na potražnu stranu kartice firme. Tako Poreska uprava ima informaciju da li je firma izmirila svoje obaveze po svakom obračunu zarada. Primetite da nije bitno da li su dažbine uplaćene u jednoj ili više banaka - sve će završiti na potražnoj strani iste kartice.

Na osnovu unetih podataka Poreska uprava automatski raspoređuje sredstva na odgovarajuće nosioce. Na primer, sumiranjem poreza na svim stavkama gde je opština stana 011 dobija se iznos poreza koji treba uplatiti opštini 011. Slično se raspoređuju i doprinosi za zdravstveno. Naravno, sve ove operacije su potpuno automatizovane i neće zahtevati nikakvu intervenciju operatera.

Iz ovakve baze podataka se trivijalno mogu izvući svi podaci koji su se trenutno posebno kreirali (OD, OPJ, PPP, M4...). Takođe se jednostavno mogu dobiti svi potrebni statistički podaci (obrazac RAD-1/P, na primer).

Zaključak

Predloženi sistem drastično pojednostavljuje obračun zarada i prateće aktivnosti, a istovremeno obezbeđuje izuzetno preciznu kontrolu. Firme su oslobođene obaveze formiranja velikog broja dosadašnjih obrazaca, velikog broja naloga za plaćanje; Poreska uprava takođe ima manje obaveza (unos prijava koje nisu poslate elektronski), banke nemaju obavezu kontrole plata. Prednost ovog sistema je i u tome što se eventualne novine (na primer, neka nova poreska olakšica) mogu uvesti prostim dodavanjem nove šifre za osnov, do sada je to podrazumevalo i nov obrazac.

Uslov za korišćenje ovakvog sistema je postojanje centralne baze podataka i odgovarajućih aplikacija. Tehnički gledano, ovakva baza podataka bi imala relativno jednostavnu strukturu, operacije su takođe jednostavne, pa realizacija ne bi trebalo da bude veći problem.

Mada smo pošli od pretpostavke da obračun ostaje isti, svakako preporučujemo pojednostavljenje obračuna, pošto je trenutno izuzetno komplikovan. Trebalo bi i buduće izmene (razna poreska oslobođenja i sl.) prilagoditi tako da se uklope u opisani model i ne naruše osnovnu strukturu. Ukoliko se pojednostavi obračun, može se pojednostaviti i predloženi obrazac, pa i čitava opisana procedura.


Beograd, 12. februar 2013.

Za UPSS,

Nenad Batoćanin


Prilozi:

- prilog 1: Poreska prijava za isplatu naknada i zarada

- prilog 2: Elektronski format prijave



Prilagođenost propisa računarskoj obradi.

Većina propisa pretpostavlja da korisnik ručno vodi potrebne evidencije. Obično se vođenje na računaru pominje usput, kao dodatak na osnovni tekst, a i tada uglavnom zbog dodatnog ograničavanja. Na primer, u Pravilniku o evidenciji roba i usluga, član 4. piše: „Ako se knjiga evidencije vodi preko računara, odštampani listovi moraju biti numerisani i overeni“. To znači da je zakonodovac predvideo vođenje na računaru samo kao način za popunjavanje papirne evidencije, jer se uvek mora imati odštampan i overen obrazac. Propisani obrasci često imaju nestandardni format i vrednosti se moraju upisivati u „kućicu“, što komplikuje izradu obrazaca (primer: M4). Obrasci često imaju suvišna polja i nisu „računarski“ normalizovani.

Rešenje: Uključiti profesionalne informatičare u finalni proces donošenja propisa. Jednostavnim i bezbolnim izmenama formulara mogu se uštedeti veliki iznosi.


Sertifikacija softvera za rad sa fiskalnim kasama

Prema Zakonu o fiskalnim kasama, softver koji se koristi za izdavanje fiskalnih isečaka i druge operacije sa fiskalnim ureðajem mora se sertifikovati. Zakon je donet 2004. godine i zbog brojnih problema nikada nije počela primena. Stručna javnost je više puta ukazivala na nesvrsishodnost i nemogućnost primene ovakvog propisa.

Rešenje: Izmeniti član 6. Zakona o fiskalnim kasama tako što bi se izbacila odredba o obaveznoj sertifikaciji softvera.

Prikaži sve kategorije
Prijava
Korisničko ime

Lozinka



Zaboravili ste lozinku?
Tražite novu.